O parovima Novo!
0 preuzimanja
Priča se da je neka rimska patrona jednog dana pitala učenog rabina Jossi ben Chalaftu: „Što Bog radi tijekom dana?“ Mudri je rabin dosjetljivo odgovorio na izazov: „Pokušava spajati razne parove. Odlučuje tko će se sve vjenčati.“ „Baš ništa izuzetno. To mogu i ja učiniti. Mogu spojiti na stotine parova.“ Rabin je ušutio. Patrona je ušla u dvor, odabrala stotinu svojih robova i ropkinja i odredila tko će se s kime oženiti. Tijekom noći čule su se razne svađe, pa i udaranja. Ujutro su se mnogi potužili gospodarici. Jedna je imala razbijen nos, drugome je oko bilo poplavilo, treća je imala ogrebano lice. Patrona je tada dala pozvati rabina Jossia, ispričala mu događaj i zaključila: „Imao si pravo. Vidim da samo Bog može spajati bračne parove.“ A tada se čuo glas odozgor: „Ni meni to nije baš lako!“
narodna pripovjetka
| Pregleda: | 1820 Pregleda |
| Preuzimanje: | 0 puta |
| Ažurirano: | 22. 11. 2019. |
Slični dokumenti
U betlehemsku su štalicu stigla dva magaraca. Bijahu umorni i iscrpljeni. Leđa su im bila izranjena teškim vrećama koje je njihov gospodar mlinar na njih svakodnevno tovario i šibama kojih nije nedostajalo. Od pastira su čuli da je s neba sišao Kralj kraljeva, pa su ga došli vidjeti.
Promatrali su djetešce, razmišljali, klanjali mu se i molili kao i svi drugi. Na izlazu ih je čekao nemilosrdni mlinar. Dva magarca pođoše dalje pognute glave s teškim vrećama na leđima.
„Ništa tu ne koristi“, reče jedan. „Molio sam Mesiju da mi uzme ovaj teret s leđa i nije me uslišao.“
„Ja sam također molio“, reče drugi kaskajući nešto krepkijim korakom. „Molio sam ga da mi da snage.“
Neke školjke su izvana glatke i sjajne a neke grube i hrapave. Ali ispod oklopa, sve školjke su nježne. Baš kao i ljudi ispod svojih oklopa.