Priča o nenasilju Novo!
0 preuzimanja
Zmija je u selu ugrizla toliko ljudi da se malo tko usudio izlaziti u polje. Starac koji je živio i spilji u blizini sela pripitomio je zmiju,, i uvjerio je da ne napada ljude. Nije prošlo puno vremena kad su seljani shvatili da je zmija bezopasna. Počeli su se poigravati s njom, vukli su je za rep i gađali kamenjem. Jedne noći, teško izudarana, dovukla se strarcu i požalila se na seljane. "Prijateljice moja to je zato što te se ljudi više ne boje." "Ali ti si me naučio da budem nenasilna." "Rekao sam ti da prestaneš gristi, a ne da prestaneš siktati."
"Budite lukavi kao zmije, a bezazleni kao golubovi."
| Pregleda: | 2046 Pregleda |
| Preuzimanje: | 0 puta |
| Ažurirano: | 30. 09. 2019. |
Slični dokumenti
Jednom se na plaži susretoše Ljepota i Rugoba. Okupajmo se - rekoše. Skinu se i zaplivaju.
Na slijedećem je planetu živio neki pijanac.
Ovaj je posjet bio vrlo kratak, no maloga je princa vrlo rastužio:
- Što radiš? - rekao je pijancu kojeg je našao kako u tišini promatra hrpu praznih i hrpu punih boca.
- Pijem - odgovorio je pijanac.
- A zašto piješ? - pitao ga je mali princ.
- Kako bih zaboravio - odgovorio je pijanac.
- Što zaboravio? - htio je doznati mali princ, koji ga je već bio počeo žaliti.
- Kako bih zaboravio da se sramim, priznao je pijanac pognute glave.
- A čega se sramiš? - upita mali princ želeći mu pomoći.
- Sramim se jer pijem! - odgovorio je pijanac i sasvim zašutio.
Mali je princ, zbunjen otišao.
«Odrasli su uistinu vrlo čudni», govorio je samome sebi putem.
(Antoine de Saint-Exupery)