Košulja sretnog čovjeka Novo!
0 preuzimanja
Neki kralj bijaše jako teško bolestan i obeća dati polovicu svoga bogadstva onomu koji bi ga ozdravio. Osvanuše mnogi mudraci sa svojim savjetima. Ali bez uspjeha. Bespomoćni i zbunjeni, prihvatiše napokon čudan prijedlog nekog vrača: - Treba pronaći sretna čovjeka, svući mu košulju i donijet je kralju . To će mu pomoći! Kraljevi teklići stadoše tražiti i tražiti, ali ne nađoše nikoga tko bi bio zadovoljan i sretan. Tko je bogat, imao je drugih briga. Svatko se na nešto tužio. Jedne večeri kraljev sin prođe uz neku bijednu kolibu i začu nekoga kako govori: - Bogu hvala, danas je bilo dosta posla. Sit sam i sad, umoran, mogu slatko zaspati. Što mi još treba? Kraljev sin pomisli da je napokon našao sretna čovjeka. Odmah pošalje slugu i naredi mu: - Svuci s onog čovjeka košulju. Daj mu novaca koliko god bude htio i odmah donesi košulju kralju! Kad htjedoše s čovjeka svući košulju, opaze da je uopće nema. Bio je tako siromašan.
| Pregleda: | 2219 Pregleda |
| Preuzimanje: | 0 puta |
| Ažurirano: | 21. 11. 2019. |
Slični dokumenti
Majka i otac gledali su TV, kad majka reče: Kasno je, umorna sam, idem u krevet. Krenula je u kuhinju da napravi djeci sendviče za doručak i da iz zamrzivača izvadi pile za sutrašnji ručak.
Jednog češljugara ranili lovci i povrijedili mu krilo. Preživio je hraneći se onim što je nalazio u polju, ali došla je strašna ledena zima.
U polju je bilo ogromno strašilo. Tijelo mu je bilo od slame natrpane u staro paradno odijelo.
Glava mu je bila velika narančasta bundeva, zubi od kukuruza, nos - oveća mrkva, a dva oraha su bile oči.
Češljugar se popeo na strašilo. „Što ti se dogodilo, češljugarčiću?“, upita ono ljubazno.
„Muči me studen, nemam skloništa, a o hrani da i ne govorim. Mislim da neću dočekati proljeće.“
„Zavuci se pod moj kaput, slama je suha i topla.“
I češljugar je pronašao dom u strašilovim grudima.
Kad je jednoga dana zemlju okovao ledeni mraz, strašilo srdačno ponudi češljugaru:
„Češljugarčiću, pojedi moje zube.“
„Ali ti ćeš ostati bez usta.“ - reče ptičica.
„Bit ću mudriji ako ne budem puno govorio.“ - odgovorilo je strašilo.
Nekoliko dana kasnije dođe na red nos od mrkve. „Samo jedi, pun je vitamina“, govorilo je strašilo češljugaru.
Kad su na red došle oči strašilo je reklo: „Samo jedi, bit će mi dovoljno tvoje pripovijedanje kad ne budem više imao očiju“.
Strašilo je na kraju češljugaru ponudilo i cijelu svoju glavu od bundeve.
Strašilo nije dočekalo proljeće ali zato se češljugar uzdigao prema nebu sretan.
POUKA: Zaista pšenično zrno ako ne umre ne donosi rod.
Bruno Ferrero