Gospodine ja sam kralj, ti znaš kako je teško nositi grivu. Neki u svojoj vladavini ističu ljubav. Kakve li naivnosti?…

Jedne noći usnio sam kako hodam obalom mora s mojim Gospodinom. Pred očima mi je, poput bljeska, prošao cijeli život.

Gospodine, Nemam vremena! Moj život je trka između aktivnosti, usluga i rokova; i ja nemam vremena biti s Tobom…Gospodine, nemam vremena,
ali sve moje vrijeme Tvoje je vrijeme. Amen!

Zanimljiva prezentacija molitve čovjeka koji živi užurbanim načinom života.

Dragi Bože, jesi li ti stvarno htio da žirafa tako izgleda ili je takva ispala slučajno? Dragi Bože, jesi li ti stvarno nevidljiv ili je to samo trik? Dragi Bože, tko crta linije oko država?

Bože daj mi radost u običnim stvarima, u svjetlucanju trave nakon kiše, u ljubavi prijatelja,
u njihovu dragom razgovoru dok ljeto završava….

Bezumnik reče u srcu “nema Boga”. Pokvareni rade gadosti,

nitko da čini dobro. (Ps 14)

priredio fra Ivan Marić

Ta dokle, Gospodine, dokle ćeš me zaboravljati?
Dokle ćeš skrivati lice od mene?

priredio fra Ivan Marić

Uslišio te Gospodin u dan nevolje, štitilo te ime Boga Jakovljeva. Psalam 20.

Blago siromasima duhom, njihovo je kraljevstvo nebesko.
Blago gladnima i žednima pravednosti…

Gospodin je pastir moj ni u čem ja ne oskudjevam. Meditacija prema 23 psalmu.

K brdima oči uzdižem.
odakle će mi doći pomoć?
Pomoć je moja od Gospodina
koji stvori nebo i zemlju.

Andrea je imala jednu jedinu želju - biciklu. Jednu žutu biciklu, brzinku, koju je vidjela u izlogu u gradu. Od nje su joj rasle zazubice. Vidjela ju je u svojim snovima, u bijeloj kavi, u spomeniku Karlu Velikom koji je bio na školskoj knjizi.

Ali Andreina majka je imala mnoštvo dugova, troškovi su rasli svaki dan. Nije još mogla kupiti skupu biciklu koju je sanjala Andrea.

Andrea je poznavala majčine novčane poteškoće i zato je odlučila zatražiti biciklu direktno od Boga. Za Božić. Svake večeri Andrea je istom rečenicom započinjala svoje molitve: "Sjeti se učiniti da imam žutu biciklu za Božić. Amen."

Svake večeri majka je slušala Andreine molitve za žutu biciklu i svake večeri žalost je više pritiskala njeno srce. Majka je znala da će Božić postati najtužniji dan za Andreu. Nije mogla nabaviti djevojčici biciklu i djevojčica će biti rastužena na smrt.

Stigao Božić; i naravno Andrea nije dobila biciklu. Navečer, kao i svake večeri djevojčica je kleknula pored kreveta i izgovorila svoju molitvu.

"Andrea" reče majka tužno, "mislim da ćeš biti nezadovoljna, jer nećeš dobiti biciklu za Božić. Nadam se da se ne ljutiš na Boga jer nije odgovorio na tvoje molitve." Andrea pogleda majku:"O, ne mama, nisam ljuta na Boga. Odgovorio je na moje molitve. Bog je rekao: NE!"

Naučimo iskreno moliti "Budi volja Tvoja!"